Ova knjiga je publikacija projekta 'Reading Corner'
Međunarodne udruge Korak po korak
International Step by step association

Keizersgracht 62-64
1013 CS Amsterdam
Nizozemska

Autorska prava na tekst:
copyright ©2004
Olesya Tavadze

Autorska prava na ilustracije:
copyright ©2004

Sva prava pridržana. Ni jedan dio ove publikacije ne smije se reproducirati, umnožavati niti u bilo kojem obliku prenositi bez dopuštenja nakladnika.
Priča
o
dvoje
prijatelja
U jednoj su kući živjela dva psa
veliki pas i mali pas.

Veliki pas je bio crn.
On se zvao Bursunsul.

Mali pas je bio bijel.
Njezino ime je bilo Paskualina.
Bursunsul je imao čupavi crni rep
s velikom bijelom točkom.

Paskualina je imala kratki bijeli rep
s malom crnom točkom.

Bursunsul je imao duge klempave uši,
a Paskualina je imala male uši.

Nisu izgledali kao drugi psi.

Možda su zato imali tako čudna imena.
Kad su se igrali,
Bursunsul je skakao
preko Paskualine,
a Paskualina je trčala
ispod Bursunsula.
Kad su odlazili u šetnje po
šumi, Bursunsul se skrivao
iza drveća, a Paskualina se
skrivala u travi.
Kad bi naišli na medvjeda u šumi,
Bursunsul bi ga otjerao.

Ako bi naišli na lisičju rupu u šumi,
Paskualina bi se uvukla u nju
i istjerala liju van.
Noću je Bursunsul spavao na velikom
šarenom tepihu, a Paskualina je spavala
do njega na malom šarenom jastuku.

Kad bi bilo jako hladno, ušuškali bi se
jedno uz drugo grijući se toplim dahom.
Svakoga dana Bursunsul je grizao
veliku kost u svojoj velikoj zdjeli
dok je Paskualina jela komadić mesa
sa svojeg tanjurića.

Dva psa su bili jako dobri prijatelji.

Ali jednoga dana dogodilo se nešto strašno.
Paskualina je ukrala sočnu
kost iz Bursunsulove zdjele.

Bursunsul je bio iznenađen.
Ali, bio je i bijesan.

Ugrizao je Paskualinu za uho.
Paskualina je plakala i plakala.
Cijela kuća je odzvanjala od
njezinih jauka.

Bursunsulu je bilo žao
Paskualine, ali je i dalje bio ljut.

Te je noći spavao daleko od
Paskualine.
Oh, kako mu je nedostajala.
Sljedećeg dana,
Bursunsul i Paskualina
nisu se igrali u travi.
Nisu išli u šumu.
Paskualina nije trčala ispod
Bursunsula niti je Bursunsul
skakao preko Paskualine.

Kako su bili tužni!
A onda je Bursunsul odlučio da mu
je prijateljstvo s Paskualinom važnije
od velike kosti.
Gurnuo je svoju zdjelu prema Paskualini.
Ona je sretno zamahala repom.
Bursunsul je skočio preko Paskualine i
također mahao repom.

Zašto?

Zato što svaki pas na svijetu:
veliki ili mali, crni ili bijeli,
s dugim repom ili s kratkim repom,
treba prijatelja.
I tako su veliki crni Bursunsul
i mala bijela Paskualina
veselo otrčali u šumu
i igrali se cijeli dan.